CITATI IZ DELA HERMANA HESEA

„Predstavimo sebi vrt sa stotinama vrsta drveća, hiljadama cvetova, stotinama vrsta voća i raznih trava. Ako vrtlar ovoga vrta ne zna ni za kakvu drugu botaničku razliku osim da se jedno „može jesti”, a drugo da je „korov”, onda neće znati šta da radi sa tri četvrtine svoga vrta, pa će iščupati najčarobnije cveće, iseći najplemenitije drveće, ili će ga mrzeti i gledati popreko. Tako isto postupa i Stepski Vuk, sa hiljadama cvetova svoje duše. Što ne ulazi u rubriku „čovek” ili rubriku „vuk”, to i ne vidi. A šta sve ne ubraja u „čoveka”! Sve kukavičko, majmunsko, sve glupo i sitničarsko, ako nije baš vučja osobina, ubraja u „čoveka”, kao što sve snažno i plemenito pripisuje „vuku”, i to samo zato što još nije uspeo da zagospodari njime.”
„ - Životinje su obično tužne – produži ona. – A kada se jedan čovek istinski rastuži, ne zato što ga boli zub ili što je izgubio novac, već zato što za časak oseti kakvo je sve ovo, kakav je ceo život, onda uvek pomalo liči na životinju: tužan je, ali i istinitiji i lepši nego inače.“
- Vrlo dobro. A šta ti imaš da daš? Šta si učio? Šta umeš?
- Umem da razmišljam. Umem da čekam. Umem da postim.
- Je li to sve?
- Mislim da je to sve!
- Kakva je korist od toga? Na primer, to što postiš – zašto je to dobro?
- Veoma je to dobro, gospodaru. Kada neko nema šta da jede, najpametnije što može da uradi jeste da posti. Na primer, da Sidarta nije naučio da posti, on bi još koliko danas morao da se prihvati neke službe, kod tebe ili bilo gde, jer bi ga glad naterala. Ovako, međutim, Sidarta može mirno da čeka, on ne zna za nestrpljenje, on ne zna za nuždu, glad ga može dugo opsedati a da se on tome samo smeje. Eto, gospodaru, zato je dobro postiti.
- U pravu si, samano. Pričekaj za trenutak.
Kavasvami iziđe i vrati se sa svitkom koji pruži gostu, upitavši ga:
- Umeš li ovo da čitaš?
Sidarta baci pogled u svitak u kome je bio ispisan kupoprodajni ugovor i poče da ga čita naglas.
- Odlično, - reče Kavasvami. – A sad hoćeš li mi nešto napisati na ovome listu?
On mu pruži list i pisaljku, a Sidarta uze da piše i vrati list.
Kavasvami pročita: „Pisati je dobro, razmišljati je bolje. Mudrost je dobra, strpljenje je bolje.”
„U Sidarti je lagano procvalo i sazrevalo saznanje, svest o tome šta je zapravo mudrost, šta je cilj njegovog dugog traganja. Misliti usred života, svakog trenutka, misao o jedinstvu, osećati jedinstvo i udisati ga – nije bilo ništa drugo do li spremnost duše, sposobnost i skrivena veština. Lagano se to rascvalo u njemu, odražavalo na Vasudevinom licu matorog deteta: sklad, saznanje o večnom savršenstvu sveta, osmeh i jedinstvo.”